Псалми 90-106
New Serbian Translation
Књига Четврта
Псалми 90–106
Молитва Мојсија, човека Божијега.
90 О, Господе, ти си нама био пребивалиште
кроз сва поколења!
2 Пре рођења планина,
пре него си саздао земљу и свет,
од века до века, ти си Бог.
3 Ти смртника враћаш у прашину
и говориш: „Вратите се, о, потомци људи!“
4 Јер је у твојим очима хиљаду година
попут минулог, јучерашњег дана
и попут смене ноћне страже.
5 Односиш их ко бујица, попут сна су,
јутром су ко трава изникнули;
6 ујутро цветају и расту,
а увече суше се и вену.
7 Тако и ми нестајемо у твом гневу
и твоја нас срџба престрављује!
8 Наше си кривице пред себе ставио,
наше тајне лицем својим обасјао.
9 Тако су минули дани наши сви у твоме гневу,
попут даха године су наше испариле.
10 У нашем је веку седамдесет лета,
осамдесет лета ако смо у снази;
њихово најбоље – тегоба и мука –
брзо прођу и ми одлетимо.
11 Ко је упознао силу твога гнева?
Колико си страшан, толико си срдит.
12 Научи нас да бројимо своје дане тако,
да бисмо срце мудро задобили!
13 О, Господе, окрени се! Докле више?
Смилуј се на своје слуге.
14 Милошћу нас својом ујутро нахрани;
да кличемо, да се веселимо кроз све своје дане!
15 Обрадуј нас за све оне дане кад си нас тлачио,
за године гледане недаће.
16 Нек слугама твојим прикаже се дело твоје
и њиховој деци величанство твоје!
17 Нек наклоност Господа, Бога нашег, почива на нама.
Шта радили у томе успели!
Шта радили у томе успели!
91 У заклону Свевишњег ко пребива,
у сенци Свемоћног тај почива!
2 Господу ћу рећи:
„Мој заклоне и тврђаво моја!
Мој Боже у кога се уздам.“
3 Јер он ће те избавити
из птичарске омче
и помора кобног.
4 Својим перјем покриће те,
сакрићеш се под његова крила;
штит и бедем истина је његова.
5 Страхоте ноћне нећеш се плашити,
а ни стреле која дању лети;
6 ни помора што се мраком шуња,
ни заразе што коси у подне.
7 Поред тебе хиљада ће пасти,
теби здесна и десет хиљада,
а теби се приближити неће!
8 Само ћеш рођеним очима да гледаш,
над опаким видећеш освету.
9 Зато што си у Господу, у уточишту моме,
у Свевишњем пребивалиште себи нашао
10 зло те задесити неће,
и ни близу твог шатора пошаст прићи неће.
11 Јер он ће заповедити својим анђелима
да те чувају на свим твојим путевима.
12 Они ће те понети на својим рукама,
да ногом не би о камен запео.
13 Изгазићеш и лава и змију,
прегазићеш лавића и гују.
14 „Избавићу га јер ми је привржен;
на висину, у заклон га стављам,
јер познаје моје име.
15 Он ће мене звати, а ја ћу му се одазвати;
бићу са њим у невољи да га спасем
и учиним часним.
16 Животом дугим ћу га наситити,
даћу му да види избављење моје.“
Псалам. Песма за дан суботњи.
92 Баш је добро хвалити Господа,
твом имену певати, Свевишњи;
2 милост твоју ујутру јављати,
сваке ноћи верност твоју;
3 лиром са десет струна
и харфином мелодијом!
4 Јер ти си ме, о, Господе,
обрадово делом својим;
кличем труду руку твојих.
5 Како су велика дела твоја, о, Господе!
Како су дубоки науми твоји.
6 Човек без памети не зна
и безумник ово не разуме;
7 Кад зликовци ничу као трава
и кад сваки злотвор цвета,
то је да би заувек пропали!
8 А ти си довека узвишен, о, Господе!
9 О, Господе, ено твојих душмана;
ено твојих душмана, гину,
и сви што злобно раде биће одувани.
10 Ти си мој рог уздигао као у бивола,
помазан сам свежим уљем.
11 Очима гледам по зидинама мојим
оне што се против мене дижу;
ушима својим слушам злотворе.
12 Као палма грана се праведник,
као кедар расте на Ливану!
13 Посађени у Дому Господњем
цветаће у двориштима Бога нашег.
14 Биће плодоносни и када остаре,
једри и зелени биће;
15 и јављаће: праведан је Господ, стена моја,
неправде у њему нема!
93 Господ влада величанством заодевен!
Загрнут је и опасан Господ снагом;
а свет је утврђен, непомичан.
2 Утврђен је од давнина престо твој,
а и ти си од искона.
3 Реке дижу, о, Господе,
реке дижу своју хуку;
реке дижу своју буку.
4 И од хуке вода многих,
и од силних таласа морских,
силнији је Господ узвишени.
5 Прописи су твоји чврсти, поуздани;
Доликује светост твоме Дому, Господе,
кроз дане многе.
94 О, Боже освете!
Севни, Господе, Боже осветниче!
2 Устани, судијо земље,
па узврати бахатима истом мером.
3 Докле ће зликовци, о, Господе,
докле ће зликовци да ликују?
4 Брбљивци су, бахати хвалисавци
сви ти што опако раде.
5 Они сатиру твој народ, Господе,
и наследство твоје тлаче.
6 Убијају удовицу, дошљака
и сирочад кољу.
7 И још кажу: „Господ не види,
не опажа Бог Јаковљев!“
8 Размислите, ви свирепи људи! Будале!
Кад ћете се опаметити?
9 Не чује ли онај што је творац уха?
Не види ли онај што је творац ока?
10 Зар народе он да не кори?
Зар да не покара онај који људе знању учи?
11 Господ зна да су мисли човекове безвредне.
12 Благо ономе кога ти учиш, Господе,
кога поучаваш о Закону своме;
13 да буде спокојан у данима патње,
док се за зликовца јама не ископа.
14 Јер Господ не оставља свој народ
и наследства свога он се не одриче.
15 Јер праведност се суду враћа
и следе је сва срца честита.
16 Ко ће мене да заступа против зликоваца?
Ко ће против злочинаца уз мене да стане?
17 Да ми Господ није био помоћ,
убрзо би душа моја у гробу ћутала.
18 Када кажем – „Моја нога клеца!“ –
нек ме твоја милост окрепи, Господе!
19 Када су у мени самом многобројне бриге,
утехе ми твоје разгаљују душу.
20 Зар окрутни владари да ти буду савезници,
и они који крше заповести?
21 Уроту праве против душе праведника,
крв невиних осуде ко криву.
22 Господ ми је заклон на висини!
Мој је Бог стена уточишта!
23 Он ће њима да узврати за злобу њихову,
збрисаће их због зала њихових;
збрисаће их, Господ, Бог наш.
95 Дођите! Кличимо Господу!
Ускликнимо Стени нашега спасења!
2 Дођимо пред њега с похвалама,
у песмама кличимо му!
3 Јер Господ је велик Бог,
цар је велик над свим боговима.
4 У његовој су руци дубине земаљске,
његови су врхови планина.
5 Његово је море, он га је створио;
руке су му копно начиниле.
6 Дођите да ничице попадамо!
Хајде да се поклонимо и клекнемо
пред Господом, Саздатељем нашим!
7 Јер он је наш Бог,
а ми народ његове испаше,
стадо које води.
Данас кад глас његов чујете:
8 „Тврда срца не будите као на Мериви,
у пустињи у дан Масе[a].
9 Оци ваши мене су кушали,
изазивали ме, иако су дела моја гледали.
10 Четрдесет лета сам се гнушао оног нараштаја и рекох:
’Верности нема у њима никакве,
путеве моје они не познају.’
11 У гневу сам се тада заклео:
’Неће они ући у мој починак.’“
96 Певајте Господу нову песму!
Певај Господу, сва земљо!
2 Певајте Господу и име му благосиљајте;
дан за даном навешћујте његово спасење.
3 Објавите му славу међу пуцима,
његова чудеса међу свим народима.
4 Јер велик је Господ, многе хвале вредан;
страшнији од свих богова.
5 Јер ништавни су сви богови народа,
али Господ је саздао небеса.
6 Пред њим су слава и величанство,
сила и лепота у његовом Светилишту.
7 Дајте Господу, племена народна,
дајте Господу славу и силу,
8 дајте Господу славу ради његовог имена,
донесите му принос, дођите у његова дворишта,
9 клањајте се Господу сјајном у светости,
дрхти пред њим, сва земљо!
10 Говорите међу народима: „Господ влада!
Чврсто стоји свет, неће се пољуљати.
Он праведно суди народима.“
11 Нека се радују небеса, нека се весели земља,
Нека хучи море и све што је у њему,
12 нек се радује поље и све што је на њему.
Тада ће певати шумско дрвеће
13 пред Господом, јер он долази да суди земљи.
Он ће да суди свету по правди,
народима по верности својој.
97 Господ влада! Нека се радује земља,
нека се радују острва многа!
2 Окружен је облацима, густом тамом;
на праведности и на праву престо му почива.
3 Пред њим огањ сукља,
на све стране пали његове душмане.
4 Његове муње блеште светом,
а земља задрхти када то угледа.
5 Као восак топе се планине пред Господом,
пред Господарем земље целе.
6 Праведност његову небеса јављају
и славу његову сви народи виде.
7 Нека се постиде све слуге кипова,
сви који се идолима хвале;
о, божанства разна, њему се клањајте!
8 Сион чује па се радује;
веселе се Јудина насеља
због судова твојих, Господе.
9 Јер, Господе, ти си Свевишњи све земље;
неизмерно узвишен си над свим божанствима!
10 О, ви што Господа волите, зло замрзите!
Он је чувар душе својих верних;
он отима душу њину из зликовачких руку.
11 По праведнику расипа се светло
и весеље у срца честитих!
12 Праведници, радујте се у Господу!
Захваљујте му,
светост његову спомињите!
Псалам.
98 Певајте Господу нову песму,
јер је чудеса учинио!
Десница му донесе победу
и мишица његова света.
2 Спасење је своје Господ обзнанио,
наочиглед народа је објавио праведност своју.
3 Сетио се своје милости
и своје верности према дому Израиљевом,
и сви су крајеви земље
видели спасење Бога нашег.
4 Ускликни Господу, земљо сва!
Подвикујте, запевајте и засвирајте!
5 Засвирајте Господу уз харфу;
и уз харфу, и уз звуке песме.
6 Уз трубе, уз јеку рогова
ускликните пред царем Господом!
7 Нека хучи море и све што је у њему,
свет и његови становници.
8 Нек рукама запљескају реке,
с њима горе нек радосно кличу
9 пред Господом;
јер долази да суди земљи,
да поштено суди свету
и људима по правди.
99 Господ влада –
нек народи дрхте!
Над херувимима он седи –
нек се земља тресе!
2 Велики је Господ на Сиону,
узвишен је над свим народима.
3 Велико ти име нека славе,
јер је страшно –
он је свет!
4 Моћан је цар који воли правду;
Јакову си учврстио подједнако
и правду и праведност,
ти си то учинио.
5 Уздижите Господа, Бога нашег!
Поклоните се пред подножјем његових ногу,
јер је он свет.
6 Мојсије и Арон, свештеници његови;
Самуило, један од оних што су му се молили,
звали су Господа
и он их је услишио.
7 У стубу од облака им је говорио,
а они су држали прописе
и уредбе које им је дао.
8 О, Господе, Боже наш,
ти си их услишио!
Био си им Бог који опрашта
али и онај што кажњава њихова злодела.
9 Уздижите Господа, Бога нашег!
Поклоните се на његовој светој гори,
јер наш Господ, Бог је свети.
Псалам захвалности.
100 Кличи Господу, земљо сва!
2 Радо Господу служите,
приђите му певајући!
3 Знајте: Господ је Бог, он нас је саздао
и њему припадамо;
ми смо његов народ
и стадо његове испаше.
4 Са хвалама улазите на врата његова
и с песмама у његова дворишта;
хвалите га,
име му славите.
5 Јер је добар Господ,
јер је милост његова довека
и веран је нараштају сваком!
Давидов Псалам.
101 О милости и о правди певам!
Ја теби, Господе, певам похвале.
2 Предаћу се путу беспрекорном!
Када ћеш ми доћи?
У честитости срца свога
живећу у свом дому.
3 Ствари гнусне
не стављам пред очи своје;
отпадничке ствари мрзим,
на њих не пристајем!
4 Ништа немам с подлацима
и за зло нећу да знам.
5 Ко свог ближњег иза леђа оцрњује,
ја тога сатирем;
ко је пркосног погледа и надменог срца,
ја тога не трпим.
6 Моје су очи на вернима у земљи
да би са мном боравили;
нек ми служи онај
који иде путем беспрекорним.
7 У мом дому места
нема за препредењака,
пред очима мојим лажов
потрајати неће.
8 Из јутра у јутро сатирем
све неверне из земље,
све злотворе истребљујем
из Господњег града.
Молитва ојађеног човека пред Господом, кад излива своју муку.
102 О, Господе, чуј молитву моју
и мој вапај нек до тебе дође!
2 Своје лице не скривај од мене у дану невоље,
ухо своје пригни мени;
ти пожури,
услиши ме у дан кад те зовем.
3 Моји дани нестају у диму,
попут пећи кости ми спечене.
4 Срце је моје као трава кошена, увела,
па ни хлеб се не сетим да једем.
5 Од јецања мога силног
кожа ми се слепила за кости.
6 На пустињску буљину личим
и на ћука с рушевина пустих!
7 Будан лежим,
постао сам птица што самује на крову.
8 Поваздан ми се ругају душмани,
именом мојим проклињу они што ме руже.
9 Пепео једем као да је хлеб;
то што пијем са сузама мешам,
10 због твог гнева и љутине твоје;
јер си ме подигао, па онда бацио.
11 Као сенка бледе дани моји,
ја сам као трава спарушена.
12 А ти си, Господе, довека! Ти трајеш,
спомињеш се кроз нараштај сваки.
13 Ти устајеш да Сиону се смилујеш,
јер је време да га помилујеш,
јер је дошло време одређено.
14 Јер слуге твоје воле му зидине,
жао им је његових руина.
15 Дрхтаће народи од имена Господњег
и од твоје славе сви цареви земаљски;
16 јер ће Господ да изгради Сион
и објави се у његовој слави;
17 када чује молитву јадника
њихове вапаје презрети неће.
18 Нек се то запише за нараштај нови,
за народ саздан да Господа слави!
19 Јер ће с висине светости своје гледати Господ,
с небеса ће земљу да погледа;
20 чуће ропац заточених
и од смрти спасти осуђенике;
21 да објави са Сиона име Господње
и хвалу своју у Јерусалиму;
22 када се заједно окупе народи,
и царства да Господу служе.
23 Сред живота снагу ми је одузео
и дане ми прекратио!
24 Рекао сам:
„Не узми ме усред мојих дана
кад већ живиш од рода до рода!
25 Ти си у почетку утемељио земљу,
и небеса су дело твојих руку.
26 Она ће пропасти, али ти ћеш остати,
и све ће се исхабати као изношена одећа,
изменићеш их као одећу и проћи ће.
27 А ти си увек исти,
веку твоме нигде краја нема.
28 Синови твојих слугу живеће
и потомци њихови пред тобом спокојни ће бити.“
Давидов.
103 Благосиљај, душо моја, Господа
и име му свето све што је у мени!
2 Благосиљај, душо моја, Господа,
не заборави сва доброчинства његова!
3 Он ти кривице све твоје опрашта
и лечи ти све болести твоје;
4 од пропасти спасава ти живот,
овенчава милошћу и милосрђем;
5 живот ти добротом храни,
младост ти је свежа ко у орла.
6 Господ чини оно што је право,
пресуђује у корист тлачених.
7 Путеве је своје открио Мојсију,
дела своја деци Израиља.
8 Милостив и милосрдан је Господ,
дуготрпљив, богат милосрђем.
9 Не тужи нас без престанка,
довека се он не гневи.
10 По гресима нашим он нам не узвраћа,
не плаћа нам према кривицама.
11 Јер колико је небо над земљом високо,
толика је над богобојазнима милост његова.
12 Колико је исток од запада далеко,
толико је преступе наше од нас удаљио.
13 Као кад се отац на децу сажали,
сажали се Господ богобојазнима.
14 Јер он зна како смо грађени
и сећа се да смо тек прашина.
15 Попут траве човекови су дани,
попут цвета на ливади што цвета;
16 ветар задува и већ је нестао,
више га се и не сећа место где је био.
17 А милост је Господња одувек
и заувек на богобојазнима
и праведност његова на њиховим потомцима;
18 на онима који држе његов савез,
који памте његове прописе и извршавају их.
19 Господ је на небесима поставио свој престо
и над свима царством својим влада.
20 Благосиљајте Господа, анђели његови,
јаки и снажни,
који чините по његовој речи
и слушате његове наредбе!
21 Благосиљајте Господа, све војске његове,
слуге његове, што чините како му је драго!
22 Благосиљате Господа, сва дела његова,
где год да је место у коме он влада!
Благосиљај, душо моја, Господа!
104 Благосиљај, душо моја, Господа!
О, Господе, о, мој Боже, ти си од свих већи;
оденут си и сјајем и славом!
2 Светлошћу је као плаштом заогрнут,
као шатор простиреш небеса.
3 Греде горњих одаја својих у воде полаже,
облаке у кочије своје преже,
на крилима ветра језди.
4 Он своје анђеле чини ветровима,
и своје слуге огњеним пламеновима.
5 Он је земљу поставио на њене темеље,
у веке векова неће се помаћи.
6 Дубинама си је покрио као покривачем,
а воде су јој биле над горама.
7 Повлаче се од прекора твога,
одтекле су од тутњаве грома твога –
8 када су се горе дигле и долине слегле –
тамо где си им и одредио место;
9 не прелазе међу што си им ставио,
вратити се неће да земљу прекрију.
10 Ти изворе шаљеш долинама
да потеку међу планинама.
11 Они поје сваку пољску зверку
и жеђ гасе дивљим магарцима.
12 Небеске се птице крај њих гнезде
и певају у растињу.
13 Из горњих одаја својих натапаш горе
и земља је пуна плода дела твојих.
14 Ти чиниш да за стоку трава расте,
биље што га човек обрађује,
да би земља уродила хлебом;
15 и вино што човеку разгаљује срце,
уље што лице озари
и хлеб што храни човеку срце.
16 Господња су стабла наливена,
кедрови што их је усадио на Ливану;
17 на њима се птице гнезде,
у чемпресима рода им се скући.
18 На високим горама живе дивокозе,
а камењари даманима уточиште дају.
19 Он је месец начинио да се мери време,
а и сунце зна када да зађе.
20 Ти спушташ таму и ноћ бива,
па измиле све шумске живуљке.
21 Лавови за пленом ричу
тражећи од Бога за себе храну.
22 Кад сунце заруди
они се окупе у јазбини својој и лежу.
23 А човек иде за послом својим
и ради до вечери.
24 О, Господе, како је много дела твојих!
Свако си од њих учинио мудро
и твојих је створења пуна земља!
25 Ено мора, великог и широких обала,
врве од безбројних створења,
животиња малих и великих;
26 По њему бродови броде
и Левијатан[b] коју су начинио у њему игра.
27 Сви они чекају тебе
да им на време даш оно што једу.
28 Ти им дајеш
и они то сакупе;
ти отвараш руку своју
и они су сити добра.
29 Кад сакријеш лице своје
они се препадну;
кад им узмеш дах, они скапавају
и поново иду у прашину.
30 Кад им пошаљеш свој дах они настају;
ти обнављаш лице земље.
31 Нек довека буде слава Господња!
Нек делима својим радује се Господ!
32 Он у земљу гледа и она се тресе;
он дотиче горе и оне се диме.
33 Кроз свој живот певаћу Господу,
док ме има Бога мога прослављаћу!
34 Угодне му биле мисли моје,
а ја ћу да се радујем у Господу.
35 Нек грешници нестану са земље
и злобника нека више нема!
Благосиљај, душо моја, Господа!
Славите Господа!
105 Хвалите Господа, призивајте му име,
објавите његова дела међу народима.
2 Певајте му, славите га песмом,
говорите о свим његовим чудесима.
3 Хвалите се светим именом његовим,
нек се радују срца оних који траже Господа.
4 Тражите Господа и његову снагу,
тражите свагда лице његово.
5 Памтите чудеса која је учинио,
чуда и судове уста његових.
6 О, семе Авра̂мово, слуго његов,
децо Јаковљева, изабраници његови!
7 Он је Господ, Бог наш,
судови су његови по свој земљи.
8 Он се сећа увек његовог савеза,
речи што је заповеди за хиљаду нараштаја,
9 који је склопио са Авра̂мом,
и којим се заклео Исаку,
10 за уредбу га је поставио Јакову,
Израиљу за вечни савез,
11 говорећи: „Теби ћу дати земљу хананску,
као део вашега наследства.“
12 Док их је још било мало,
тек шачица дошљака у земљи,
13 лутајући од народа до народа,
од једног царства до другог,
14 није дао ником да их тлачи,
ради њих је кажњавао цареве:
15 „Не дирајте моје помазанике,
мојим пророцима злобу не чините!“
16 Он је глад призвао на земљу,
укинуо свако снабдевање хлебом.
17 Човека је послао пред њима,
Јосифа, проданог у робље.
18 Ноге су му спутали ланцима,
а врат су му оковали гвожђем;
19 све до часа кад се испунила реч о њему,
реч Господња га је прокушала.
20 Цар је заповедио да га пусте,
владар народа га је ослободио.
21 Поставио га је за господара куће,
за управитеља свих својих добара;
22 да по својој вољи води му главаре,
старешине му мудро саветује.
23 Тако је Израиљ дошао у Египат;
Јаков, дошљак у Хамовој земљи.
24 И он је веома умножио свој народ,
бројнији су били од својих душмана.
25 Окренуо им је срце да замрзе његов народ,
да му се на слуге пакосно окоме.
26 Послао је Мојсија, свог слугу,
и Арона, свог изабраника.
27 И они су пред њима приказали његове знакове
и чудеса по Хамовој земљи.
28 Спустио је таму на њу, помрачио је,
и они[c] нису били непослушни његовој речи.
29 Воде им је у крв претворио
и рибе им поморио.
30 Земља им је врвела од жаба,
чак и одаје њихових царева.
31 Заповедио је, па су обади и комарци
навалили на све њихове крајеве.
32 Град им је као кишу дао
и пламене муње по њиховој земљи.
33 Лозе им је и смокве сломио,
скршио им стабла по њиховом крају.
34 Заповедио је, па су грунули
безбројни скакавци и гусенице.
35 Обрстили су све биље њихове земље,
појели им летину са поља.
36 Побио је све првенце њихове земље,
први плод све њихове мужевности.
37 Извео их је са сребром и златом,
међу његовим племенима није било посрнулих.
38 Египат је одахнуо када су изашли,
јер их је од њих спопала страхота.
39 Облак је као заклон разастро
и пламен да ноћу светли.
40 Молили су га и он им доведе препелице,
хлебом с неба их насити.
41 Отворио је стену и воде прокуљаше,
потекле су као поток у земљи сувој.
42 Јер се сетио свог светог обећања Авра̂му,
слузи своме.
43 Извео је свој народ у радости,
уз клицање своје изабране.
44 Дао им је земље туђинске,
запосели су труд народа;
45 да би се држали његових прописа
и законе његове слушали.
Славите Господа!
106 Славите Господа!
Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека.
2 Ко ће да искаже силна Господња дела,
да му сву славу разгласи?
3 Благо онима што се држе правде,
онима што увек поступају праведно.
4 Сети ме се, о, Господе,
када си милостив свом народу;
у спасењу своме
и мене се сети;
5 да видим напредак твојих изабраних,
да се радујем у радости народа твога
и хвалим се са твојим наследством.
6 Згрешили смо као преци наши;
учинили смо неправду, скривили смо!
7 Наши преци у Египту нису разумели чудеса твоја,
нису спомињали твоју велику милост,
па су се побунили крај мора,
крај Црвеног мора.
8 А он их је избавио зарад свог имена,
да би силу своју показао.
9 Запретио је Црвеном мору
и оно је пресушило,
па их је водио дубинама
као по пустињи.
10 Спасао их је од руке мрзитеља,
откупио из руке душмана.
11 И воде су преплавиле њихове крвнике,
нико од њих преостао није.
12 Тада су поверовали његовим речима
и певали му хвалоспеве.
13 Али брзо су му дела заборавили,
на савет његов чекали нису.
14 У пустињи их спопаде жудња,
у пустари су искушавали Бога.
15 И он је дао како су тражили,
али им је душе разболео.
16 У табору су завидели Мојсију и Арону,
свецу Господњем.
17 На то се земља распукла,
прогутала је Датана
и затрпала Авиронову дружину.
18 Букнула је ватра у дружини,
сукнуо је пламен на злобнике.
19 На Хориву излили су теле,
клањали се ливеном идолу;
20 заменули су Славу своју
за лик вола који пасе траву!
21 Заборавили су Бога, свог избавитеља,
који је у Египту велика учинио дела;
22 чудеса у Хамовој земљи
и страхоте на Црвеном мору.
23 Рекао је да би их истребио,
да његов изабраник Мојсије
није стао пред њега у процеп,
и одвратио његов разорни гнев.
24 Презрели су земљу милу
и нису веровали његовој речи.
25 Гунђали су у својим шаторима
и глас Господњи слушали нису.
26 А он им се заклео
да ће их побити у пустињи;
27 да ће им побити децу међу народима
и раселити по земљама.
28 Али они су се приклонили Вал-Фегору
и јели жртве за мртве.
29 Својим су га поступцима на гнев изазвали
па је пошаст букнула међу њима.
30 Али устао је Финес да посредује
и пошаст је стала.
31 То му се урачунало као праведност
кроз сва поколења, довека.
32 Гневили су га и на водама Мериве,
па је и Мојсије због њих настрадао;
33 јер су му дух раздражили
па је непромишљено говорио уснама својим.
34 Нису истребили народе
за које им је Господ заповедио.
35 Помешали су се с народима,
навикнули на њихова дела.
36 Служили су њиховим идолима
и они су им постали замка.
37 Жртвовали су своје синове
и своје ћерке злодусима.
38 Проливали су невину крв,
крв својих синова и својих ћерки
које су жртвовали идолима Ханана;
крвљу су опоганили земљу.
39 Оскрнавили су се делима својим,
одали се блуду поступцима својим.
40 Тада је плануо гнев Господњи на његов народ,
згадило му се његово наследство.
41 Предавао их је у руке народа
па су над њима владали они што их мрзе;
42 тлачили их њихови душмани,
понизили под њиховом влашћу.
43 Много пута их је избављао,
али су били бунтовних намера,
па су пропадали у својим кривицама.
44 Али он би их погледао у њиховој муци,
чуо би им преклињање;
45 па се због њих подсетио свог савеза
и сажалио по великој милости својој.
46 Чак је учинио да им се смилују
сви тлачитељи њихови.
47 Спаси нас, Господе, Боже наш,
скупи нас од народа,
да хвалимо твоје свето име,
да се дичимо твојом славом.
48 Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
од века до века.
И сав народ нека каже:
„Амин.“
Славите Господа!
Footnotes
- 95,8 Према 2. Мој 17,7 Маса и Мерива су места чија имена, свађа и искушавање имају сликовито значење.
- 104,26 Не зна се тачно значење ове речи. Преводи се као кит, крокодил, или морска неман.
- 105,28 Према стиху 26, јасно је да се ради о Мојсију и Арону.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.